RSS Feed

RSS predstavlja standard za jednostavno stavljanje na raspolaganje sadržaja internet-strana. Ovaj pojam potiče iz engleskog jezika i predstavlja skraćenicu za Really Simple Syndication, što u prevodu na srpski znači „zaista jednostavno povezivanje“. Stavljanje na raspolaganje podataka u RSS-formatu označava se i kao RSS-feed.

RSS) predstavlja aplikaciju za automatsko preuzimanje podataka sa internet sajtova. Uz pomoć RSS aplikacija moguće je pratiti promene na web lokaciji od interesa bez posećivanja samog sajta. RSS automatski preuzima podatke o promenama na sajtu i obaveštava korisnika o njima. Ako se na sajtu pojavi neka nova vest, tekst ili neki drugi sadržaj, korisnik dobija informaciju o tome.

Postoje dva preduslova da bi RSS funkcionisao:

Da web sajt ima RSS aplikaciju, tj. da je moguće preuzimati informacije na ovaj način sa njega.
Da korisnik ima aplikacije za čitanje RSS-a, kao i da određenu web lokaciju unese u listu sajtova za RSS informacije.

Ove aplikacije se mogu besplatno preuzeti sa Interneta.

RSS je „porodica“ HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanjene mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi „privlače“ nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt.Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga „dupliraju“ ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da „pružite“ RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja „neoriginalnog“ sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se „bave“ istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) RSS feed ikona koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera… )

Za šta mi je potreban RSS?

U RSS-u preneseni sadržaji sastoje se samo iz tekstova i linkova – bez elemenata dizajna. Ovo Vam omogućava da se o novostima ili izmenama na nekom sajtu informišete veoma brzo i efektivno. Uz pomoć specifičnih programa (RSS-reader) možete da se prijavite za RSS-feedove više web-strana. Korisnicima se na taj način automatski i udobno dostavljaju najaktuelnije informacije, bez potrebe za posećivanjem pojedinačnih web-strana. Putem RSSa mogu da se dobijaju i audio ili video-sadržaji.

Koji tehnički preduslovi su neophodni?

Za RSS-feed neophodan Vam je RSS-reader. On je zadužen za automatsku aktualizaciju i predstavljanje sadržaja. U ponudi (download) su kako čitači (reader) na bazi web browsera (na pr. Netvibes, Google, My Yahoo), uz pomoć kojih sa svakog kompjutera možete da čitate individualno podešene RSS-feedove, kao i lokalne aplikacije.

Najpoznatiji besplatni Windows RSS „čitači“ su :

FeedDemon
FeedBeast
Fuzzy Duck RSS Reader
Snarfer
FeedExplorer
UniveRSS Microsoftov 3D RSS čitač za Vista operativni sistem
Juice ( RSS čitač koji je više namenski – može da preuzima sa interneta i „podcast“ – više o podkastingu u nastavku )
Omea RSS reader ( pored RSS feed -ova „čita“ i News grupe a služi i da vam pamti linkove – „bookmark manager“ )
RSSReader ( Microsoft .NET framework mora biti instalisan )

Literatura:

1. kobson.nb.rs

2. www.goethe.de

3. www.feed.rs

Advertisements
Published in: on 28/08/2011 at 4:17 PM  Оставите коментар  

Servisi za pristup kursnim listama

Web servisi su aplikacije na netu koje, u zavisnosti od namene, vama omogucavaju ono sto vi trazite.nacin na koji komunicira web sservis je SOAP protokol. Koristi se XML jer je razumljiv i za coveka i za masinu. Jedan od najboljih primera je narodna banka srbije. Jedan od tih servisa je i servis za pristup kursnim listama, koji registrovanim pravnim licima omogucava pregled svih kursnih lista.
Postovje dva tipa servisa za pristup kursnim listama:

– ExchangeRateService
– ExchangeRateXmlService

Metode ova dva tipa servisa imaju ista imena i iste ulazne parametre, a razlikuju se u tipu objekta koji vracaju.

Metode ExchangeRateService-а vracaju objekte tipa DataSet.
Mеtode ExchangeRateXmlService-а vracaju objekte tipa оstring.

Lokacija servisa:

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateXmlService.asmx

Lokacija WSDL definicije servisa

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateXmlService.asmx?WSDL

Naziv metode Opis metode
GetCurrentExchangeRate
Metoda vraca tekucu kursnu listu.

GetCurrentExchangeRateList
Metoda vraca zaglavlje tekuce kursne liste.

GetExchangeRateByCurrency
Metoda vraca kursnu listu za izabranu valutu.

GetExchangeRateByDate
Metoda vracа kursnu listu za izabrani datum.

GetExchangeRateByListNumber
Metoda vraca kursnu listu za izabrani broj kursne liste.

GetExchangeRateList
Metoda vraca zaglavlje kursne liste.

GetExchangeRateListCount
Metoda vraca ukupan broj zaglavlja kursnih lista.

GetExchangeRateListType
Metoda vraca sifarnik tipova kursnih lista.

GetCurrentExchangeRateByRateType
Metoda vraca tekucu kursnu listu za odredjeni tip kursa.

GetExchangeRateByRateType
Metoda vraca kursnu listu za odredjeni tip kursa.

GetExchangeRateRsdEur
Metoda vraca kurs dinara prema evru za izabrani datum.

GetExchangeRateRsdEurByPeriod
Metoda vraca kurs dinara prema evru za izabrani period.

GetCurrentExchangeRateRsdEur
Metoda vraca tekuci kurs dinara prema evru.

GetExchangeRateRsdEurType
Metoda vraca sifarnik tipova kursa dinara prema evru.

Izvori:

1. svezaweb.dzaba.com
2. webservices.nbs.rs

Published in: on 28/08/2011 at 4:15 PM  Оставите коментар  

TELNET

Telnet je mrežni protokol unutar grupe internet protokola. Namena ovog protokola je uspostavljanje dvosmernog osmobitnog komunikacionog kanala između dva umrežena računara. Najčešće se koristi da osigura korisniku jednog računara sesiju za korišćenje komandne linije na drugom računaru. Sam naziv protokola potiče od engleskih reči „telefonska mreža“ (engl. Telephone Network). Telnet je razvijen još u ranim 1970. godinama i predstavlja jedan od najstarijih protokola sloja aplikacije. Uobičajeno je da se naziv „telnet“ pored protokola, još odnosi i na telnet klijente (programe) koji omogućavaju korišćenje ovog protokola, a isto tako i na servis koji omogućava ovaj protokol koristeći se klijentom. Stoga je poznat i izraz „telnetovati se“ na drugi računar, što označava povezivanje na drugi računar koristeći ovaj protokol. Pri uspostavljanju klijent/server telnet sesije između dva računara, ili najčešće između računara i nekog od mrežnih uređaja kom je potrebno pristupiti radi podešavanja parametara, telnet protokol uspostavlja komunikacioni kanal VTY (engl. Virtual TeletYpe). Iako telnet protokol podržava autentikaciju pri uspostavljanju kanala, podaci koje razmenjuju korisnici nisu zaštićeni (enkripcija). Što bi značilo da pri presretanju podataka oni mogu biti lako protumačeni. U cilju uspostavljanja sigurnosti komunikacije razvijen je protokol (SSH) (engl. Secure Shell) kao naslednik telnet protokola. Telnet klijenti Programi obično dostupni na svim verzijama juniksa i Linuksa, kao i na Microsoft Windows-u. Klijenti koji podržavaju uspostavljanje telnet sesije, podržavaju i sesije uz pomoć (SSH) protokola.

• PuTTY

• Nexus Terminal

• Minicom

• TeraTerm

• HyperTerminal ide uz Microsoft Windows OS .

Prvi uslov za korišćenje Internet-a je da se dobije nalog tj. korisničko ime i lozinku na nekom od servera mreže. Postoji više načina kako se do tog naloga može pristupiti: najjednostavniji je upotreba terminala koji je direktno (kablom) povezan na serverski računar. Dugo je ovo bilo jedino rešenje, jer su personalni računari i radne stanice bili malobrojni. Sledeći korak je pristup preko modema, takođe terminalski. Sve ostaje isto, osim što se između terminala i računara pojavljuju modemi i telefoni. Kako većina ima personalne računare, koristi se emulacija terminala – imitira klasični terminal. To „imitiranje“ se svodi na nekoliko najpopularnijih tipova terminala: ANSI, VT100, VT200, 3270…Mnogobrojni tipovi terminala su nasleđe iz vremena kada je svaki proizvođač pravio svoj, drugačiji tip. Pristup udaljenom serveru preko mreže je sledeći korak u razvoju mreža.Tada između računara postoji stalna veza, pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom serveru u mreži. Na Internetu se za to koristi program telnet, kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Na primer: Telnet orao.etf.bg.ac.yu. Ako se polazni računar nalazi u istom području gde je i odredišni, dovoljno je kao adresu navesti samo ime računara. Na primer, ako gornju komandu zadajemo sa računara galeb.etf.bg.ac.yu, dovoljno bi bilo otkucati telnet orao. Kada se polazna i dolazna adresa razlikuju samo u delu adrese, obično je dovoljno otkucati samo taj deo adrese koji je različit. U svakom slučaju, uvek je najsigurnije ako se navede kompletna adresa. Simboličke ili slovne adrese se automatski konvertuju u numeričke, koje dalje služe za pristup. U nekim situacijama se može desiti da simboličke adrese ne rade, pa se koriste direktno numeričke adrese: telnet 147.91.8.33. Pri uspostavljanju veze računari preuzimaju informacije o tome kakav terminal se koristi. Sledeći korak je prijavljivanje pomoću korisničkog imena i lozinke. Posle prijavljivanja nastavlja se rad na udaljenom računaru kao na lokalnom, osim što se sve komande koje se ukucaju izvršavaju na udaljenom serveru. Pomoću telnet-a se može više puta za redom logovati sa servera na server. Pri tome se na svakome od njih mora imati korisničko ime i lozinka, osim ako se kreće sa PC-a, na kome se direktno pokreće program telnet. Lepa osobina programa telnet za PC je mogućnost istovremenog rada sa većim brojem sesija – iz sesije u sesiju prebacivanje se vrši pomoću tastera Alt i odgovarajućeg funkcijskog tastera. Druga prednost u odnosu na klasične terminale je znatno veća brzina pri radu preko mreže nego preko terminalskih linija. Zato se PC računari sa mrežnim karticama uglavnom koriste umesto klasičnih terminala.

ADRESE I PORTOVI

Ako jedan računar ima više mrežnih priključaka, on ima isto toliko različitih mrežnih adresa. Ipak, ovo nije dovoljno da bi mreži moglo da pristupa više korisnika istovremeno, pa se za svaki mrežni priključak vezuje 216 TCP portova, što su dodatne podadrese kroz koje ide sva komunikacija. Svakom sevisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta, recimo 21 za telnet, 23 za ftp, 25 za e-mail, 80 za Web itd. Kada serveru pristupimo na poznatom broju porta, veza se uspostavlja i odvija na nekom od preostalih nefiksnih portova. Program telnet pruža mogućnost pristupa proizvoljnom portu na udaljenom računaru, ako na istom postoji odgovarajući server. Ovo nema neku važnu praktičnu primenu, osim za administratore u fazi testiranja softvera i za specifične usluge koje su raspoložive na nekim posebnim brojevima portova. Na primer: telnet orao 23 je ekvivalent klasičnoj naredbi telnet bez posebnog broja porta. KOMANDNI MOD TELNET-A Program telnet ima dva osnovna moda rada: on-line i komandni. U osnovnom obliku radi se na udaljenom računaru, tako što se svaki znak na tastaturi prosleđuje serveru na mreži na koju se korisnik uloguje. Osim ovoga, postoji mogućnost zadavanja komandi i samom programu telnet, tako što se prvo pređe u njegov komandni mod kucanjem odgovarajućeg ESC znaka, što je (ako se drugačije ne naglasi) istovremeni pritisak na taster Ctrl i]. Dobija se prompt telnet>. Raspoložive su komande open adresa-čvora za povezivanje sa udaljenim čvorom, close za prekid veze i quit za napuštanje programa telnet. Tu je i komanda? P omoću koje dobijamo spisak svih komandi. Naredbe display i status ispisuju tekuće parametre, koji se mogu podesiti naredbom set (set? na raspoložive opcije). Po svakom otkucanom znaku na tastaturi, informacija o tome putuje do servera i natrag do računara da bi se znak ispisao. Kada je veza vrlo spora, poželjno je da se ne čeka na svako slovo, već da se otkuca cela linija lokalno pa onda pošalje pritiskom na Enter. Prelazak iz jednog u drugi mod postiže se komandom mode. Pre toga, naravno, treba ići u komandni mod, pritiskom na Ctrl -], a zatim se vratiti u normalan rad pritiskom na Enter bez unošenja komande. Dok smo u komandnom modu, možemo da zadamo komandu koja se izvršava na lokalnom računaru: telnet>! komanda. Po potrebi se može otkucati samo !, čime se dobija komandni prompt lokalnog računara gde možemo normalno da radimo, a kucanjem naredbe za kraj rada, npr. exit, vraćamo se na udaljeni računar gde smo ulogovani pomoću telnet-a. Važno je napomenuti da je telnet interaktivni servis, pa se ne može pozivati iz komandnih procedura (npr. shell script na Unix-u), niti se može izvršavati kao proces u pozadini (background).

Najcesca pitanja koja se postavljaju u vezi TELNET-a

Šta je Telnet?

Telnet je jednostavan program zasnovan na tekstu koji vam omogućava da se putem Interneta povežete sa drugim računarom. Ako su vam vlasnik ili administrator nekog računara dodelili pravo da se povežete sa tim računarom, Telnet će vam omogućiti da uneste komande koje se koriste za pristup programima i uslugama koje se nalaze na udaljenom računaru kao da sedite ispred njega. Telnet ima višestruku primenu, uključujući pristup e‑pošti, bazama podataka ili datotekama.
Kako da instaliram Telnet?

Telnet se ne instalira sa sistemom Windows po podrazumevanoj vrednosti, ali ga možete instalirati tako što ćete izvršiti dole navedene korake.

Instalacija Telnet klijenta

Kliknite na dugme Start, Kontrolna tabla, Programi, a zatim izaberite stavkuUključi ili isključi Windows funkcije. Ako vam bude zatražena administratorska lozinka ili njena potvrda, otkucajte lozinku ili je potvrdite.
U dijalogu Windows funkcije potvrdite izbor u polju za potvrdu Telnet klijent.
Kliknite na dugme U redu. Instalacija može trajati nekoliko minuta.

Kako da koristim Telnet u sistemu Windows?

Da biste mogli da koristite Telnet, na računar morate da instalirate Telnet klijent izvršavajući korake iz gore navedenog odeljka. Nakon instalacije Telnet klijenta, otvorite ga tako što ćete izvršiti dole navedeni korak.

Otvaranje Telnet klijenta

Otvorite opciju „Telnet“ tako što ćete kliknuti na dugme Start, otkucati Telnet u polju za pretragu, a zatim kliknuti na dugme U redu.

Telnet ne izgleda kao Windows. Zašto?

Microsoft Telnet klijent je program zasnovan na tekstu koji se pokreće u prozoru komandne linije. Možete kucati samo tekstualne komande i ne možete koristiti miš, ali to je verovatno u redu, jer vam te stvari nisu ni potrebne da biste izvršili većinu zadataka za koje ćete želeti da koristite Telnet.
Da li Telnet mogu da koristim na bilo kom računaru?

Da i ne. Telnet je tehnologija koja koristi klijenta (računar sa koga se povezujete, na primer vaš stoni računar) i server (računar sa kojim se povezujete, na primer server e‑pošte). Pristup zavisi od toga šta vam administrator dozvoli da radite sa Telnet pristupom, kao i od prava koja imate na tom sistemu. Telnet klijent je dostupan u okviru sistema Windows, što znači da se možete povezati sa gotovo svim Telnet serverima.
Da li je Telnet jedini način povezivanja sa drugim računarom?

Ne. Telnet je metod povezivanja koji se može koristiti između računara koji imaju različite operativne sisteme, kao što je Linux, Unix ili Windows. Ako koristite samo računare sa operativnim sistemom Windows, možda će vam biti lakše da koristiteWindows funkciju „Udaljena radna površina“.
Otvorio sam prozor Telnet protokola. Šta sada da radim?

Otkucajte komande koje želite da pokrenete.

Da biste videli koje su komande dostupne, otkucajte znak pitanja (?) i pritisnite taster ENTER. Neke komande se odmah izvršavaju. Samo treba da otkucate komandu, pritisnete taster ENTER i završili ste. Druge komande imaju dodatne parametre. Da biste videli dodatne parametre, otkucajte komandu, a iza nje znak pitanja i pritisnite taster ENTER

Linkovi:

Wikipedia
Microsoft

Published in: on 28/08/2011 at 3:12 PM  Оставите коментар  

IP adresa

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Izvor

Primer IP adrese je 192.68.30.202.

Privatne adrese

IP adresa nalazi se putanjom: Start>Control Panel>Network Connections , a zatim dvoklikom na nasu konekciju i izborom jezicka Support.

Takodje, nasu IP adresu mozemo dobiti i uz pomoc Command prompta unosom teksta ipconfig:

Kao i pomocu sajtova kao sto je npr. whatismyipaddress.com

Mozemo i proveriti koriscenje druge ip adresa, ukucavanjem naredbe ping a zatim te ip adrese:

Javne IP adrese

Pojam suprotan privatnoj IP adresi je javna IP adresa. To su adrese koje učestvuju u Internet saobraćaju. Kada računar iz privatne mreže pristupa Internetu, drugi udaljeni računari vide samo IP adresu uređaja preko kojeg izlazi na Internet. Zato se često upotrebljavaju i pojmovi unutrašnja – interna (privatna) i spoljašnja – eksterna (javna) IP adresa.

Izvor

Primer javne IP adrese je 77.105.2.141

U Command prompt-u mozemo naci ip adresu sa kog je postavljen neki sajt.

Na primer:

Mozemo proveriti gde je registrovana dobijena IP adresa na sajtovima specijalizovanim za to npr: www.corporationwiki.com

Published in: on 28/08/2011 at 3:02 PM  Оставите коментар