RSS Feed

RSS predstavlja standard za jednostavno stavljanje na raspolaganje sadržaja internet-strana. Ovaj pojam potiče iz engleskog jezika i predstavlja skraćenicu za Really Simple Syndication, što u prevodu na srpski znači „zaista jednostavno povezivanje“. Stavljanje na raspolaganje podataka u RSS-formatu označava se i kao RSS-feed.

RSS) predstavlja aplikaciju za automatsko preuzimanje podataka sa internet sajtova. Uz pomoć RSS aplikacija moguće je pratiti promene na web lokaciji od interesa bez posećivanja samog sajta. RSS automatski preuzima podatke o promenama na sajtu i obaveštava korisnika o njima. Ako se na sajtu pojavi neka nova vest, tekst ili neki drugi sadržaj, korisnik dobija informaciju o tome.

Postoje dva preduslova da bi RSS funkcionisao:

Da web sajt ima RSS aplikaciju, tj. da je moguće preuzimati informacije na ovaj način sa njega.
Da korisnik ima aplikacije za čitanje RSS-a, kao i da određenu web lokaciju unese u listu sajtova za RSS informacije.

Ove aplikacije se mogu besplatno preuzeti sa Interneta.

RSS je „porodica“ HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanjene mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi „privlače“ nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt.Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga „dupliraju“ ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da „pružite“ RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja „neoriginalnog“ sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se „bave“ istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) RSS feed ikona koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera… )

Za šta mi je potreban RSS?

U RSS-u preneseni sadržaji sastoje se samo iz tekstova i linkova – bez elemenata dizajna. Ovo Vam omogućava da se o novostima ili izmenama na nekom sajtu informišete veoma brzo i efektivno. Uz pomoć specifičnih programa (RSS-reader) možete da se prijavite za RSS-feedove više web-strana. Korisnicima se na taj način automatski i udobno dostavljaju najaktuelnije informacije, bez potrebe za posećivanjem pojedinačnih web-strana. Putem RSSa mogu da se dobijaju i audio ili video-sadržaji.

Koji tehnički preduslovi su neophodni?

Za RSS-feed neophodan Vam je RSS-reader. On je zadužen za automatsku aktualizaciju i predstavljanje sadržaja. U ponudi (download) su kako čitači (reader) na bazi web browsera (na pr. Netvibes, Google, My Yahoo), uz pomoć kojih sa svakog kompjutera možete da čitate individualno podešene RSS-feedove, kao i lokalne aplikacije.

Najpoznatiji besplatni Windows RSS „čitači“ su :

FeedDemon
FeedBeast
Fuzzy Duck RSS Reader
Snarfer
FeedExplorer
UniveRSS Microsoftov 3D RSS čitač za Vista operativni sistem
Juice ( RSS čitač koji je više namenski – može da preuzima sa interneta i „podcast“ – više o podkastingu u nastavku )
Omea RSS reader ( pored RSS feed -ova „čita“ i News grupe a služi i da vam pamti linkove – „bookmark manager“ )
RSSReader ( Microsoft .NET framework mora biti instalisan )

Literatura:

1. kobson.nb.rs

2. www.goethe.de

3. www.feed.rs

Published in: on 28/08/2011 at 4:17 PM  Оставите коментар  

Servisi za pristup kursnim listama

Web servisi su aplikacije na netu koje, u zavisnosti od namene, vama omogucavaju ono sto vi trazite.nacin na koji komunicira web sservis je SOAP protokol. Koristi se XML jer je razumljiv i za coveka i za masinu. Jedan od najboljih primera je narodna banka srbije. Jedan od tih servisa je i servis za pristup kursnim listama, koji registrovanim pravnim licima omogucava pregled svih kursnih lista.
Postovje dva tipa servisa za pristup kursnim listama:

– ExchangeRateService
– ExchangeRateXmlService

Metode ova dva tipa servisa imaju ista imena i iste ulazne parametre, a razlikuju se u tipu objekta koji vracaju.

Metode ExchangeRateService-а vracaju objekte tipa DataSet.
Mеtode ExchangeRateXmlService-а vracaju objekte tipa оstring.

Lokacija servisa:

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateXmlService.asmx

Lokacija WSDL definicije servisa

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeRateXmlService.asmx?WSDL

Naziv metode Opis metode
GetCurrentExchangeRate
Metoda vraca tekucu kursnu listu.

GetCurrentExchangeRateList
Metoda vraca zaglavlje tekuce kursne liste.

GetExchangeRateByCurrency
Metoda vraca kursnu listu za izabranu valutu.

GetExchangeRateByDate
Metoda vracа kursnu listu za izabrani datum.

GetExchangeRateByListNumber
Metoda vraca kursnu listu za izabrani broj kursne liste.

GetExchangeRateList
Metoda vraca zaglavlje kursne liste.

GetExchangeRateListCount
Metoda vraca ukupan broj zaglavlja kursnih lista.

GetExchangeRateListType
Metoda vraca sifarnik tipova kursnih lista.

GetCurrentExchangeRateByRateType
Metoda vraca tekucu kursnu listu za odredjeni tip kursa.

GetExchangeRateByRateType
Metoda vraca kursnu listu za odredjeni tip kursa.

GetExchangeRateRsdEur
Metoda vraca kurs dinara prema evru za izabrani datum.

GetExchangeRateRsdEurByPeriod
Metoda vraca kurs dinara prema evru za izabrani period.

GetCurrentExchangeRateRsdEur
Metoda vraca tekuci kurs dinara prema evru.

GetExchangeRateRsdEurType
Metoda vraca sifarnik tipova kursa dinara prema evru.

Izvori:

1. svezaweb.dzaba.com
2. webservices.nbs.rs

Published in: on 28/08/2011 at 4:15 PM  Оставите коментар  

IP adresa

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Izvor

Primer IP adrese je 192.68.30.202.

Privatne adrese

IP adresa nalazi se putanjom: Start>Control Panel>Network Connections , a zatim dvoklikom na nasu konekciju i izborom jezicka Support.

Takodje, nasu IP adresu mozemo dobiti i uz pomoc Command prompta unosom teksta ipconfig:

Kao i pomocu sajtova kao sto je npr. whatismyipaddress.com

Mozemo i proveriti koriscenje druge ip adresa, ukucavanjem naredbe ping a zatim te ip adrese:

Javne IP adrese

Pojam suprotan privatnoj IP adresi je javna IP adresa. To su adrese koje učestvuju u Internet saobraćaju. Kada računar iz privatne mreže pristupa Internetu, drugi udaljeni računari vide samo IP adresu uređaja preko kojeg izlazi na Internet. Zato se često upotrebljavaju i pojmovi unutrašnja – interna (privatna) i spoljašnja – eksterna (javna) IP adresa.

Izvor

Primer javne IP adrese je 77.105.2.141

U Command prompt-u mozemo naci ip adresu sa kog je postavljen neki sajt.

Na primer:

Mozemo proveriti gde je registrovana dobijena IP adresa na sajtovima specijalizovanim za to npr: www.corporationwiki.com

Published in: on 28/08/2011 at 3:02 PM  Оставите коментар  

IMAP

IMAP:

IMAP или Internet Message Access Protocol омогућава вам да преузимате поруке са сервера на рачунар како бисте могли да приступате пошти путем програма као што су Microsoft Outlook Express или Apple Mail, чак и када нисте повезани са Интернетом.

Istorija:

IMAP je izumeo Mark Crispin, koji ga je sproveo kao protokol za internet poštansko sanduče, na u univerzitetu Stenford u 1986g. Originalna verzija uvedena je Kserosom Lispom mašina klijenta i servera TOP-20.Ali je ubrzo zamenjena sa IMAP2.

U ranim 1990-im, formirana je radna grupa koja je preuzela posao dizajna IMAP2. Kako bi izbegli zabunu sa „IMAP3 proposal“, odlučili su da ga preimenjuju u IMAP4.Samo dve godine kasnije, bio je zamenjen sa IMAP4rev1, zbog grešaka koje su pronađene tokom implementacije.Kao posledica postojalo je vrlo malo klijenata koji su podržavali IMAP4.

Savrmena verzija IMAP od 1996 je IMAP4rev1. Ona je najviše kompatibilna sa svim prethodnim verzijama, IMAP2, IMAP2bis i IMAP4. IMAP4rev1 podržava šifriranje mehanizama za prijavljivanje. IMAP saobraćaj može da bude šifriran uz pomoć SSL.

Која је разлика између IMAP-а и POP-а?

Za razliku od POP-a, IMAP nudi dvosmernu komunikaciju između vea-a i klijenta e-pošte.Ovo znači da će se, kada se prijavite na mail koristeći veb pregledač, radnje koje izvršavate na klijentima e-pošte i mobilnim uređajima(npr: postavljanje pošte u „radni“ direktorijum) trenutno i automatski pojaviti u mail-u(npr. već će imati oznaku „rad“ na toj e-pošti kada se sledeći put prijavite).

IMAP takođe obezbeđuje bolji metod pristupa pošti sa više uređaja.Ako e-poštu proveravate na poslu, na mobilnom telefonu i ponovo kod kuće, IMAP osigurava da novoj pošti meže da se pristupi sa bilo kog uređaja u bilo kom trenutku.

Pored svega toga, IMAP nudi ukupno stabilnije iskustvo.Dok kod POP-a može doći do gubljenja poruka ili preuzimanje iste poruke više puta, IMAP ovo izbegava zahvaljujući mogućnostima dvosmernog sinhronizovanja između vaših klijenata pošte i veb mail-a.

Komande IMAP:

Dostupne u bilo kom stanju:

CAPABILITY
NOOP — prazna komanda, koristi se da se ne prekine veza za vreme tajm-auta;
LOGOUT
STARTTLS
Dostupne u neautorizovanom stanju:

STARTTLS
AUTHENTICATE
LOGIN
Dostupne u autorizovanom stanju:

SELECT
EXAMINE — komanda slična select, ali koja omogućava samo čitanje;
CREATE — napravi sanduče;
DELETE — brisanje sandučeta;
RENAME
SUBSCRIBE
UNSUBSCRIBE
LIST
LSUB
STATUS — informacija o elektronskom sandučetu, uključujući i broj nepročitane pošte
APPEND — dodati poruku u elektronsko sanduče.
Dostupne u stanju selected:

CHECK
CLOSE
EXPUNGE
SEARCH — pretraga pisma u elektronskom sandučetu;
FETCH — preuzimanje poruke ili dela poruke;
STORE
COPY
UID
IMAP:

Naziv:

Internet Message Access Protocol

Primenjen

Nivo (model OSI)

Član

TCP/IP, E-Mail

Napravljen u:

1986. g

Port/ID:

143/TCP, 993/TCP (IMAP over SSL)

Primena protokola:

Приступ поштанским сандучићима

Specifikacija

RFC 3501 (RFC-2060 ?)

Osnovne realizacije (klijenti)

MUA (Outlook Express,Opera, Mozilla Thunderbird,The Bat! i dr.)

Osnovne realizacije (serveri):

UW IMAP, Courier,Cyrus, Dovecot

Linkovi:

www.topbits.com
ru.wikipedia.org
mail.google.com

Published in: on 10/03/2010 at 4:26 PM  Comments (1)